Kako se upravlja krizama u lancima snabdevanja?

Lanci snabdevanja danas se nalaze u stalnoj promeni i postaju mnogo fleksibilniji. Ipak, njihov prekid ima značajne posledice po oporavak svetske ekonomije.

Pandemijski kontekst transformisao je brojne kompanije, pa čak i sektore, ostavljajući posledice koje su narušile zdravlje lanaca snabdevanja. Praktično, pandemija je radikalno izmenila normalno funkcionisanje globalnih lanaca snabdevanja. Pored toga, mnoge firme su se našle u situaciji da ostanu bez precizne potražnje, usled promene potrošačkog ponašanja klijenata i standarda nabavke.

Upravljanje lancem snabdevanja - Nove perspektive

Lanac snabdevanja se trenutno pokazuje kao ključ uspeha u ekonomskom okruženju. Samo njegovim efikasnim upravljanjem kompanije mogu da se prilagode aktuelnim posebnostima poslovnog okruženja.

Uključivanje najnovije tehnologije u SCM (Supply Chain Management)

Implementacija novih tehnoloških rešenja u proizvodne operacije poznata je kao Industry 4.0. Tehnologije kao što su AI i automatizacija uspele su da revolucionišu način na koji firme sprovode sve operativne procese. Praktično, primenjena digitalna rešenja imaju sposobnost da promene način funkcionisanja mreže snabdevanja.

U suštini, treba istaći da integracija novih tehnologija u SCM pruža višestruke prednosti. Među najvažnijima navodimo:

• Istovremeno sprovođenje planiranja i izvršenja, čime se kompaniji obezbeđuje značajno smanjenje troškova;
• Dobijanje jasne prognoze i veće brzine izvršenja;
• Unapređenje efikasnosti celokupnog toka procesa i eliminisanje grešaka;
• Zaposleni mogu da se fokusiraju na strateške aktivnosti, zahvaljujući automatizaciji pojedinih internih operacija;
• Povećanje nivoa transparentnosti toka rada.

Važno je zapamtiti da nove tehnologije ugrađene u SCM mogu da odgovore na raznovrsne izazove u svim oblastima aktivnosti lanca snabdevanja.

Usmeravanje ka aktuelnim zahtevima klijenata

Problemi sa kojima se suočio lanac snabdevanja pogoršali su se i usled naglih promena očekivanja potrošača. Potrošačko ponašanje se promenilo, jer su ljudi počeli da koriste elektronsku trgovinu kako bi zadovoljili svoje potrebe. U datom kontekstu, klijent ima presudnu ulogu u postavljanju SCM ciljeva.

Da bi zadržale svoje klijente, kompanije moraju brzo da odgovore na njihove zahteve. Stoga sirovine, proizvodne linije, logistika i upravljanje narudžbinama zahtevaju sinhronizaciju, tako da klijent brzo dobije željene proizvode. To je moguće samo promenom perspektive. Drugim rečima, kompanija mora da sagleda dobro funkcionisanje aktivnosti iz pozicije klijenta.

Takođe je važan i nivo fleksibilnosti koji kompanija pokazuje radi sprovođenja promena u realnom vremenu.

Lanac snabdevanja ne treba da funkcioniše prema linearnom pristupu, već treba da se upravlja uzimajući u obzir očekivanja klijenta. Svaka aktivnost u ovom procesu treba da postane mnogo fleksibilnija, čime se ispunjavaju novi ciljevi povezani sa komercijalnim procedurama, načinima isporuke itd.

Kako kompanije mogu efikasno da upravljaju krizama u lancima snabdevanja?

Krize koje se javljaju u lancima snabdevanja prilično su složene, jer su posledica skupa faktora.

Uočava se sve izraženija potreba za ponovnom procenom radnih procesa, radi identifikovanja mera za unapređenje lanca snabdevanja.

Način na koji se danas kreiraju svetske mreže snabdevanja je decentralizovan, a prekidi povezani sa pandemijom utiču na njihovu efikasnost.

Međutim, trenutne poteškoće prevazilaze pitanja efikasnosti, produktivnosti ili uticaja troškova. Mnoge krize nastale su zbog novih uslova rada, što je izazvalo probleme i na nivou pravne regulative.

Zato kompanije imaju težak zadatak iz ovog ugla, jer je neophodno donositi odluke i sprovoditi akcione planove uzimajući u obzir efekte koje je izazvala pandemija.

Da bi efikasno upravljale krizama u lancima snabdevanja, firme su svoju pažnju usmerile ka:

• Primeni stabilnog upravljanja rizicima, koje olakšava donošenje ispravnih organizacionih odluka;
• Sprovođenju stalne kontrole mogućih rizika i efikasnom praćenju kritičnih procesa;
• Usvajanju strategija za procese nabavke, uključujući pravce delovanja na nivou načina isporuke ili standarda kvaliteta;
• Pristupu sigurnim i fleksibilnim izvorima finansiranja, kao što je faktoring (on obezbeđuje stalan novčani tok, omogućava proširenje aktivnosti firme preuzimanjem većeg broja narudžbina i štiti poslovanje od rizika, sprečavajući finansijske blokade);
• Unapređenju portfolija dobavljača, čime se jača kapacitet snabdevanja;
• Primeni automatizovanih rešenja u proizvodnoj aktivnosti;
• Stalnoj proveri obrazaca potražnje uz pomoć društvenih platformi, uz predviđanje i brzo odgovaranje na nove potrošačke zahteve.

Zaključci

Da bi se moglo govoriti o zdravom lancu snabdevanja, potrebna je uključenost kompanija u sve što podrazumeva predviđanje, planiranje i reagovanje na neizvesnosti ili neočekivane događaje.

U kontekstu novih promena, firme koje uspevaju da efikasno upravljaju svojim lancem snabdevanja mogu imati sigurnost stabilnosti, pa čak i rasta performansi na nivou poslovanja.