Finansijske informacije u poslovanju: kvalitativne odlike i relevantnost

Pri donošenju odluka, stručnjacima su potrebne finansijske informacije koje moraju da budu korisne, relevantne i tačne, u skladu sa OMFP 1802/2014. Takođe, da bi pokazale svoju korisnost, neophodno je da sve te finansijske informacije budu uporedive, proverljive, blagovremene i razumljive.

U ovom članku ćemo Vam redom objasniti karakteristike tih finansijskih informacija. Zbog svog značaja u finansijsko-računovodstvenoj oblasti, te finansijske informacije su ključne za nesmetano poslovanje svake kompanije, bez obzira na njenu veličinu.

Finansijske informacije: šta su?

Finansijska informacija predstavlja skup operativnih i strateških podataka koji pomažu u:

• praćenju i upravljanju tokovima novca;
• korišćenju različitih izvora finansiranja (na primer, faktoring);
• organizaciji budžeta;
• analizi investicija;
• donošenju važnih finansijskih odluka.

Finansijske informacije mogu se pomešati sa računovodstvenim informacijama, ali između njih postoji suptilna razlika.

Prve se sastoje od kvantitativnih informacija (koje se izražavaju u novčanim jedinicama) i kvalitativnih informacija, na osnovu kojih se mogu prikazati performanse i finansijski položaj jednog entiteta. One su korisne pri donošenju ekonomskih odluka. Tako se, između ostalog, finansijske informacije mogu dobiti na osnovu analize tokova novca.

Poređenja radi, računovodstvene informacije koriste obračunski princip i odnose se na stanje računa jedne kompanije, troškove, imovinu, profit i druge računovodstvene elemente.

Finansijske informacije: koje su njihove kvalitativne odlike?

Prema OMFP-u br. 1802/2014, poglavlje 2, odeljak 2.3, preduzetnicima su potrebne finansijske informacije koje pre svega moraju da budu korisne. U tom smislu, potrebno je da budu relevantne i da verno prikazuju ono na šta se odnose.

Relevantnost

Ova karakteristika odnosi se na sposobnost informacija da svojim korisnicima pomognu da donesu odluku. U tom smislu, one moraju da ispune dva uslova: da imaju prediktivnu vrednost i/ ili potvrdnu vrednost.

Prediktivna vrednost znači da mogu da se koriste za predviđanje rezultata koji tek treba da budu ostvareni. Ipak, one ne predstavljaju predviđanje ni prognozu, zbog čega ih pojedinci koriste za formiranje sopstvenih predviđanja.

Ponekad informacije sa prediktivnom vrednošću imaju i potvrdnu vrednost. Jedan primer su informacije o prihodima za tekuću godinu, koje mogu da posluže kao polazna tačka za prognoziranje prihoda u narednim godinama. One mogu da se uporede sa predviđanjima koja su napravljena prethodnih godina u vezi sa tekućim obračunskim periodom.

Verno predstavljanje

U godišnjim finansijskim izveštajima, ekonomske pojave opisuju se brojkama i rečima. Verno predstavljanje podrazumeva potpun, objektivan opis bez grešaka. Potpun opis treba da obuhvati sve neophodne finansijske informacije koje stručnjaku pomažu da razume prirodu finansijske pojave.

Na primer, u opisu grupe imovine biće uključeni sledeći elementi:

• Opis prirode imovine;
• Numerički opis celokupne imovine;
• Napomena uz numerički opis, kao što su početni trošak ili fer vrednost.

U nekim slučajevima, potpun opis može zahtevati objašnjenja u vezi sa kvalitetom i prirodom elemenata, faktora i konteksta koji bi mogli da utiču na kvalitet, prirodu i postupak korišćen pri utvrđivanju numeričkih opisa.

Objektivan opis podrazumeva da izbor i predstavljanje finansijskih informacija ne budu pod uticajem određenih faktora. Prema OMFP-u 1802/2014, „neutralan opis nije iskrivljen, ponderisan, naglašen, nenaglašen niti na drugi način izmenjen kako bi se povećala verovatnoća da korisnici finansijske informacije prime povoljno ili nepovoljno“.

Uporedivost

Informacije su utoliko korisnije ukoliko mogu da se uporede sa sličnim informacijama drugih entiteta ili čak sa informacijama istog entiteta, ali iz različitih perioda ili sa različitih datuma. Na taj način se lako uočavaju sličnosti i razlike između određenih finansijskih pojava.

Poređenje zahteva najmanje dva elementa, za razliku od ostalih kvalitativnih karakteristika. Verno predstavljanje jedne relevantne ekonomske pojave ima određeni stepen uporedivosti sa vernim predstavljanjem slične pojave.

Proverljivost

Pomaže korisnicima da se uvere da informacije verno prikazuju ekonomske pojave koje predstavljaju. Drugim rečima, nezavisni i upućeni posmatrači mogu da postignu konsenzus u pogledu vernog predstavljanja određenog opisa.

Provera može biti dve vrste:

1. Direktna provera predstavlja proveru vrednosti ili određenih prikaza korišćenjem neposrednog posmatranja (na primer, brojanjem novca).
2. Indirektna provera odnosi se na proveru ulaznih podataka za model, formulu ili drugu tehniku, ali i na ponovno izračunavanje tih rezultata korišćenjem iste metodologije. Na primer, pri proveri knjigovodstvene vrednosti zaliha kontrolišu se ulazni podaci (količine i troškovi) i ponovo izračunavaju završne zalihe, uz primenu istih pretpostavki u vezi sa tokom troškova.

Blagovremenost

Predstavlja kvalitet informacija da budu dostupne donosiocima odluka, kako bi oni mogli da odlučuju na vreme. Mnoge informacije, ako su zastarele, više nisu podjednako korisne. Ipak, postoje i one koje mogu da budu korisne duže vreme, čak i nakon završetka izveštajnog perioda.

Razumljivost

Postiže se klasifikovanjem, karakterisanjem i predstavljanjem informacija na transparentan i sažet način. Složenost pojedinih finansijskih pojava ne dozvoljava da se one pojednostave tako da informacije budu lake za razumevanje. Zbog toga bi njihovo izostavljanje iz finansijskih izveštaja dovelo do nepotpunog izveštavanja.

Zapravo, finansijski izveštaji (godišnji finansijski izveštaji i dokumenti objavljeni zajedno sa njima) posebno su pripremljeni za ljude koji imaju znanja iz poslovanja i ekonomije, kako bi te informacije mogli pažljivo da prouče i analiziraju. Ipak, ovi dokumenti se predstavljaju tako da mogu da ih razumeju i druge kategorije korisnika.

Zaključci

Korisnost finansijskih informacija je tim veća što su one uporedivije, proverljivije, razumljivije i blagovremenije. U finansijskoj oblasti, informacije treba da podrže i donesu koristi i kompanijama i različitim kategorijama zainteresovanih korisnika.

Finansijske informacije treba što vernije da prikažu finansijski položaj i performanse ostvarene u jednom finansijskom periodu. Na nivou jednog društva, finansijska informacija treba da obuhvati opis ekonomskih resursa, izvršenih transakcija i postignutih rezultata.

Poznavanje informacija koje prikazuju finansijske performanse i položaj jedne kompanije donosi konkurentske prednosti svakom preduzetniku. Na primer, u slučaju ekonomsko-finansijske krize, finansijska informacija koja je dostupna glavnim donosiocima odluka i koju oni pravilno koriste pomaže u ostvarivanju dugoročnih ekonomskih koristi. Ako takva informacija nedostaje, poslovanje i budućnost kompanije mogu biti ugroženi, pa se mogu izgubiti važne koristi ili čak doći do stečaja.