Koja je razlika između likvidnosti i solventnosti?

Pojmovi kao što su likvidnost i solventnost deo su ekonomskog žargona koji preduzetnici, i ne samo oni, koriste u poslovnom okruženju. Da biste opstali u svetu savremenog biznisa, potrebno je da ove pojmove razumete u potpunosti.

Današnje društvo se stalno menja, pre svega zbog mnoštva informacija sa kojima se ljudi svakodnevno susreću. Imajući to u vidu, javlja se potreba za prilagođavanjem koja se ogleda u usvajanju i primeni novih pojmova, ideja i informacija u ekonomskom i društvenom okruženju.

Šta znači likvidnost?

Likvidnost označava sposobnost da se određena imovina u najkraćem roku pretvori u novac, bez umanjenja njene vrednosti. To je ključni pokazatelj na tržištu kapitala, naročito važan pri proceni bilo koje vrste investicije.

U zavisnosti od nivoa likvidnosti, imovina se može podeliti u dve kategorije:

1. Likvidna imovina, gotovina, računi u banci, akcije, obveznice, fakture za naplatu, druge hartije od vrednosti;
2. Imovina sa niskim nivoom likvidnosti, nekretnine, zemljišta, mašine i oprema, vozila, umetnička dela, nakit i slično.

Iz računovodstvene perspektive, likvidnost se odnosi na sposobnost fizičkog ili pravnog lica da kratkoročne finansijske obaveze izmiri raspoloživom imovinom. Kratkoročne obaveze su finansijske obaveze čiji rok plaćanja ne prelazi 365 dana:

1. Zarade sa mesečnim dospećem, u skladu sa individualnim ugovorom o radu;
2. Poslovne obaveze;
3. Finansijske i bankarske obaveze;
4. Budžetske obaveze.

Ove obaveze vode se u detaljnoj evidenciji koja sadrži podatke o ukupnim dugovanim iznosima i utvrđenim rokovima dospeća. Na osnovu toga utvrđuju se obaveze i potreba za izvorima finansiranja za njihovo izmirenje.

Koje vrste likvidnosti postoje?

Likvidnost jednog privrednog subjekta može se opisati kroz 3 vrste pokazatelja:

1. Opšta likvidnost, mogućnost izmirenja tekućih obaveza iz potraživanja i novčanih sredstava.
2. Tekuća likvidnost, sposobnost pokrivanja obaveznih tekućih obaveza pomoću obrtne imovine koja se odmah može pretvoriti u likvidna sredstva;
3. Neposredna likvidnost, stepen u kojem se obaveze mogu izmiriti isključivo likvidnim sredstvima.

Šta je solventnost?

Solventnost podrazumeva sposobnost kompanije da posluje i da izmiruje srednjoročne i dugoročne obaveze nastale iz prethodnih ugovora, obavljanja delatnosti ili poreza, taksi i fiskalnih doprinosa.

Preduzeće može biti solventno ako je zbir aktive (osnovna sredstva, obrtna aktiva, gotovina itd.) jednak ukupnoj pasivi ili je premašuje (obaveze prema dobavljačima, zaposlenima itd.). Ipak, privredni subjekt može ostati solventan čak i kada se privremeno nađe u nemogućnosti plaćanja.

Pored toga, ovaj faktor predstavlja cilj svakog preduzetnika koji želi da održi finansijsku samostalnost i fleksibilno upravlja poslovanjem. Solventnost se može meriti pomoću pokazatelja koji se naziva patrimonijalna solventnost, a izračunava se kao odnos između osnovnog kapitala i ukupne vrednosti imovine.

Solventnost je povezana sa likvidnošću zato što se ovaj aspekt uzima u obzir kada se kompanija nađe u nemogućnosti plaćanja usled nedostatka raspoloživih novčanih sredstava.

Koje su razlike između ova dva pojma?

Sa stanovišta značenja, likvidnost se odnosi na sposobnost izmirenja tekućih obaveza na osnovu postojeće imovine, dok solventnost podrazumeva sposobnost dugoročnog vođenja poslovanja. Likvidnost je pojam koji se odnosi na raspoloživost gotovine i ekvivalenata gotovine potrebnih za plaćanje tekućih obaveza. Solventnost pokazuje na koji način kompanija može da posluje na duži rok.

Dakle, imajući u vidu vrstu obaveza, likvidnost se odnosi na kratkoročne obaveze, a solventnost na dugoročne.

Razumevanje likvidnosti Vam pomaže da procenite kojom brzinom se imovina može pretvoriti u gotovinu. Sa druge strane, solventnost Vam pomaže da sagledate mogućnost kompanije da iz godine u godinu nastavi da obavlja svoju delatnost.

Kada je reč o likvidnosti, govorimo o relativno niskim finansijskim rizicima, dok oni u slučaju solventnosti dostižu znatno viši nivo.

Kada je reč o odnosu između solventnosti i likvidnosti, postoje dve situacije:

1. Ako je stepen solventnosti visok, likvidnost se može obezbediti u kratkom roku;
2. Ako je nivo likvidnosti visok, solventnost se neće brzo postići.

Kakva je veza između solventnosti, likvidnosti i toka novca?

Razumevanje likvidnosti i solventnosti ima ključnu ulogu za svaki privredni subjekt, naročito u vreme finansijskih kriza koje se ispoljavaju kroz izražen nedostatak finansijskih sredstava.

Tok novca je pokazatelj zdravog finansijskog stanja kompanije. Nemogućnost plaćanja nastala usled nedostatka novčanih sredstava realnost je sa kojom se suočavaju mnoge kompanije. Rizici povezani sa manjkom likvidnih sredstava mogu se predvideti uz jasan plan toka novca. Imajući u vidu da je uloga likvidnih sredstava da obezbede kontinuitet profitabilnog poslovanja, koje zavisi od likvidnosti i solventnosti, tok novca postaje ključan u proceni finansijske situacije.

Da bi sačuvala solventnost, kompanija mora da obezbedi ravnotežu između naplate potraživanja i plaćanja dospelih obaveza, čime stvara osnovu za zdrav tok novca. Ipak, mnoge kompanije ne uspevaju da na vreme naplate fakture izdate za prodaju proizvoda i pružanje usluga. Dugoročno, to privredni subjekt dovodi do nemogućnosti izmirenja obaveza. Zbog toga je prinuđen da se osloni na izvore finansiranja. Jedno od rešenja je faktoring, koji omogućava prodaju faktura sa rokom dospeća od 30, 60, 90 i više dana faktoru, kako bi se obezbedila likvidna sredstva potrebna za pokrivanje različitih troškova.

Zaključci

Likvidnost i solventnost su važni poslovni pojmovi koji se razlikuju po prirodi i svrsi. Kada razumete ove pojmove, bićete oprezniji u Vašem poslovanju i donositi odgovarajuće odluke koje doprinose uspehu.